Te­ško je u ovom tre­nut­ku pre­ci­zno pro­ci­je­ni­ti po­sle­di­ce re­fe­ren­du­ma, ali sva­ka­ko je da će iz­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je uti­ca­ti na da­lje funk­ci­o­ni­sa­nje Evrop­ske uni­je, po­seb­no u obla­sti­ma u ko­ji­ma je ta dr­ža­va ima­la zna­čaj­nu ulo­gu, po­put tr­go­vin­ske po­li­ti­ke, slo­bo­de kre­ta­nja ro­be, uslu­ga, ka­pi­ta­la i lju­di, te vanj­ske, bez­bjed­no­sne i od­bram­be­ne po­li­ti­ke. To je za „Dan” po­vo­dom od­lu­ke Ve­li­ke Bri­ta­ni­je da na­pu­sti Uni­ju ka­zao glav­ni pre­go­va­rač Cr­ne Go­re sa EU Alek­san­dar An­dri­ja Pe­jo­vić, do­da­ju­ći ka­ko ne oče­ku­je za­stoj u po­li­ti­ci pro­ši­re­nja.
– Oče­ku­jem da će usli­je­di­ti pe­ri­od pre­i­spi­ti­va­nja, po­seb­no tih po­li­ti­ka, ali i, ge­ne­ral­no, da­ljih pra­va­ca i pro­mi­šlja­nja bu­duć­no­sti EU. Uvje­ren sam da će, kao re­zul­tat no­vo­na­sta­le si­tu­a­ci­je, EU kre­i­ra­ti no­ve me­ha­ni­zme ka­ko bi u bu­duć­no­sti lak­še sa­vla­da­va­la unu­tra­šnje iza­zo­ve. U pri­log to­me i ide i za­jed­nič­ka iz­ja­va če­ti­ri pred­sjed­ni­ka – Tu­ska, Šul­ca, Ru­tea i Jun­ke­ra u ko­joj is­ti­ču da Uni­ja osta­je okvir za­jed­nič­ke po­li­tič­ke bu­duć­no­sti evrop­skih na­ro­da. Če­ti­ri pred­sjed­ni­ka pod­sje­ća­ju na isto­rij­ske i ge­o­graf­ske ve­ze, te za­jed­nič­ke in­te­re­se na­ro­da i is­ti­ču da će se za­jed­no fo­ku­si­ra­ti na da­lje ge­ne­ri­sa­nje ra­sta, po­ve­ća­nje pro­spe­ri­te­ta i obez­bje­đe­nje si­gur­nog i bez­bjed­nog okru­že­nja za svo­je gra­đa­ne – na­veo je Pe­jo­vić.
Me­đu osta­lim dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma EU, ka­ko je ka­zao, po­sto­je ja­sna od­luč­nost da se ak­tu­el­na kri­za što br­že i kva­li­tet­ni­je pre­va­zi­đe sa što je mo­gu­će ma­nje ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca, i čvrst stav da se za­dr­ži je­din­stvo dva­de­set­sed­mo­ri­ce. To, is­ti­če on, po­tvr­đu­ju i sa­stan­ci ko­ji se još od ob­ja­vlji­va­nja re­zul­ta­ta odr­ža­va­ju u Bri­se­lu, kao i oni na­ja­vlje­ni za na­red­nu sed­mi­cu.
– Kad je ri­ječ o po­li­ti­ci pro­ši­re­nja, ne oče­ku­jem da će do­ći do nje­nog za­sto­ja. Na­pro­tiv, vi­še pu­ta smo od naj­vi­ših evrop­skih zva­nič­ni­ka ču­li da je ri­ječ o jed­noj od naj­va­žni­jih po­li­ti­ka EU i da je bu­duć­nost za­pad­nog Bal­ka­na u Uni­ji. Ove iz­ja­ve pra­ti kon­stant­na po­dr­ška Evrop­ske ko­mi­si­je i dr­ža­va čla­ni­ca na po­li­tič­kom i prak­tič­nom ni­vou u spro­vo­đe­nju po­treb­nih re­for­mi. Uvje­ren sam da će EU za­dr­ža­ti stav da sva­ka dr­ža­va na­pre­du­je pre­ma član­stvu u skla­du sa re­zul­ta­ti­ma ko­je ostva­ru­je, a što se naj­bo­lje vi­di na pri­mje­ru Cr­ne Go­re. Uspjeh ko­ji smo po­sti­gli to­kom če­ti­ri go­di­ne pre­go­vo­ra te­me­lji se na ogrom­nim na­po­ri­ma i pre­da­nom ra­du ci­je­log dru­štva. Na te­me­lju po­ka­za­nih re­zul­ta­ta iz­gra­đe­no je po­vje­re­nje i part­ner­ski od­nos iz­me­đu Cr­ne Go­re i EU. Uvje­ren sam da će ta­ko osta­ti i ubu­du­će i da će­mo, uz ne­sma­nje­nu po­dr­šku evrop­skih part­ne­ra, na­sta­vi­ti da se kre­će­mo pre­ma član­stvu – za­klju­čio je Pe­jo­vić.
Ne­ka­da­šnji šef cr­no­gor­ske di­plo­ma­ti­je Bran­ko Lu­ko­vac za „Dan” je oci­je­nio da je od­lu­ka gra­đa­na Ve­li­ke Bri­ta­ni­je je­dan od naj­te­žih uda­ra­ca Evrop­skoj uni­ji od nje­nog na­stan­ka.
– Ima­će ve­li­ke po­sle­di­ce po Uni­ju i ide­ju je­din­stve­ne Evro­pe. Evrop­ska uni­ja bez Ve­li­ke Bri­ta­ni­je će iz­gu­bi­ti na glo­bal­noj sna­zi, zna­ča­ju i uti­ca­ju. Oja­ča­će front euro­skep­ti­ka u po­je­di­nim dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma, ko­je su do­bi­le na sna­zi, na­ro­či­to to­kom mi­grant­ske kri­ze i uza­lud­nih po­ku­ša­ja da se do­go­vo­ri je­din­stve­na po­li­ti­ka EU i po­di­je­li te­ret na sve čla­ni­ce – ka­že Lu­ko­vac.
Oče­ku­je i da će ra­sti pri­ti­sak da se pre­i­spi­ta­ju ne­ke ključ­ne osno­ve i stra­te­ške od­lu­ke ko­ji­ma se ja­ča po­zi­ci­ja Bri­se­la, na ra­čun dr­ža­va čla­ni­ca.
– Iako se ne oče­ku­je sla­blje­nje in­te­re­sa i pro­ce­sa pro­ši­re­nja EU pre­ma dr­ža­va­ma na­šeg re­gi­o­na, u če­mu Cr­na Go­ra pred­nja­či, re­al­no je da će pre­go­vo­ri o istu­pa­nju Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i sve ne­ga­tiv­ne im­pli­ka­ci­je ove od­lu­ke, ima­ti do­mi­nan­tan zna­čaj i pri­o­ri­tet i po­ti­snu­ti u dru­gi plan pro­ces pro­ši­re­nja. Tre­ba ra­ču­na­ti i sa za­o­štra­va­njem uslo­va za otva­ra­nje i za­tva­ra­nje pre­go­va­rač­kih po­gla­vlja. Upr­kos to­me, Cr­na Go­ra ne­ma raz­lo­ga da mi­je­nja svo­ju po­li­ti­ku pre­ma EU, već da još ve­ću pa­žnju po­sve­ti, ka­ko usva­ja­nju evrop­skih stan­dar­da, ta­ko po­seb­no nji­ho­vom spro­vo­đe­nju u prak­si i ja­ča­nju in­sti­tu­ci­ja – po­ja­snio je Lu­ko­vac.
Pred­sjed­nik SNP-a, Sr­đan Mi­lić ka­že da će, po­što se pr­vi put de­ša­va da ne­ko iz­la­zi iz EU, pro­ces tra­ja­ti.
– Ima­će po­sle­di­ce na mno­ge ele­men­te ko­ji se ti­ču evrop­skih in­te­gra­ci­ja. Ono što je bit­no za Cr­nu Go­ru, ako go­vo­ri­mo je­zi­kom in­te­gra­ci­ja, je­ste da mi ni­je­smo na to­me in­si­sti­ra­li zbog sna­že­nja Uni­je ne­go da bi­smo una­pri­je­di­li si­stem vri­jed­no­sti kod nas. Naš cilj i da­lje osta­je – po­ru­čio je Mi­lić za RTCG.
Li­der Po­kre­ta za pro­mje­ne Ne­boj­ša Me­do­je­vić oci­je­nio je da su Bri­tan­ci re­kli „ne ko­rum­pi­ra­noj, ne­de­mo­krat­skoj bri­sel­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji, ko­ja tro­ši mi­li­jar­de eura po­re­skih ob­ve­zni­ka, bez ika­kve od­go­vor­no­sti”. Na svom fej­sbuk pro­fi­lu na­pi­sao je da su Bri­tan­ci otvo­ri­li no­vo po­gla­vlje u isto­ri­ji Evro­pe i da se EU mo­ra ra­di­kal­no mi­je­nja­ti.
Li­der Srp­ske li­ste Do­bri­lo De­de­ić sma­tra da gra­đa­ni Ve­li­ke Bri­ta­ni­je ko­ji su do­ni­je­li od­lu­ku da is­tu­pe iz EU za­slu­žu­ju sve če­stit­ke.
– Re­fe­ren­dum u Uje­di­nje­nom Kra­ljev­stvu, ko­ga vlast ni­je ospo­ri­la, tre­ba da bu­de uzor i za Cr­nu Go­ru, od­no­sno za pro­vje­ru na­rod­ne vo­lje po­vo­dom mo­guć­no­sti ula­ska u EU i NA­TO – ka­zao je on.
Po mi­šlje­nju pred­sjed­ni­ka Cr­no­gor­ske de­mo­krat­ske uni­je Mi­o­dra­ga Vla­ho­vi­ća, bri­tan­ska od­lu­ka će ima­ti da­le­ko­se­žne po­sle­di­ce po EU i po sa­mo Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo.
– Što se nas ti­če, sli­je­di te­ški pe­ri­od pun iza­zo­va, ne­do­u­mi­ca i ne­sa­gla­sno­sti. Cr­na Go­ra tre­ba da uđe u NA­TO. To je sa­da ap­so­lut­ni isto­rij­ski pri­o­ri­tet – sa­op­štio je on.
Socijaldemokrate smatraju da ne treba da nas demotiviše to što će euroskeptici sada biti još više kritični prema daljem proširenju EU.
-To treba da poveća našu posvećenost procesu integracija-kaže Irma Nišić, međunarodna sekretarka SD.
V.RA­DE­NO­VIĆ


Vu­ja­no­vić: Oču­va­ti je­din­stvo

Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić oci­je­nio je da re­fe­ren­dum­ska od­lu­ka gra­đa­na Ve­li­ke Bri­ta­ni­je o na­pu­šta­nju Evrop­ske uni­je ima po­seb­nu osje­tlji­vost i te­ži­nu oba­ve­zu­ju­ću na mak­si­mal­nu po­sve­će­nost oču­va­nju je­din­stva 27 čla­ni­ca ka­ko bi se sa­ču­va­le vri­jed­no­sti Uni­je.
– Cr­na Go­ra po­zdra­vlja stav pred­sjed­ni­ka Evrop­skog Sa­vje­ta Do­nal­da Tu­ska o sprem­no­sti EU da sa­ču­va je­din­stvo. Cr­na Go­ra će na­sta­viti sa svo­jom po­sve­će­no­šću vri­jed­no­sti­ma EU i pro­ce­som evrop­skih in­te­gra­ci­ja – pre­ni­je­li su elek­tron­ski me­di­ji Vu­ja­no­vi­će­vu iz­ja­vu za agen­ci­ju Mi­na.


Ra­du­no­vić: Vi­še ni­šta ne­će bi­ti isto

Si­gur­no je da EU vi­še ne­će bi­ti ista, na­kon iz­la­ska Ve­li­ke Bri­ta­ni­je oci­je­nio je za portal RTCG pred­sjed­nik Od­bo­ra za evrop­ske in­te­gra­ci­je Sla­ven Ra­du­no­vić.
– Po­či­nje bol­ni, dvo­go­di­šnji pe­ri­od iz­laz­ka Bri­ta­ni­je iz EU i na­kon ovo­ga Uni­ja de­fi­ni­tiv­no vi­še ne­će bi­ti ista. Na na­ma je da se na­da­mo da će EU da se pro­mi­je­ni na­bo­lje i da će, ma­kar iz ugla Cr­ne Go­re, za­mi­je­ni­ti li­ce­mjer­no li­ce gdje se s jed­ne stra­ne pro­pa­gi­ra­ju stan­dar­di i tra­ži vla­da­vi­na pra­va, a s dru­ge na spo­re­dan na­čin pru­ža po­dr­ška po­sled­njem dik­ta­to­ru u Evro­pi – tvr­di Ra­du­no­vić.
Sma­tra da je ra­no prog­no­zi­ra­ti ka­ko će Breg­zit da uti­če na pi­ta­nje ula­ska Cr­ne Go­re u EU. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, da­lji put EU mo­že ići u dva prav­ca.
– Uni­ja mo­že ići u što hit­ni­je pro­ši­re­nje da bi po­ka­za­la ka­ko mo­že da op­sta­ne i da je i da­lje mag­net za dru­ge dr­ža­ve. S dru­ge stra­ne, zbog ne­kih dr­ža­va ko­je ima­ju sli­čan od­nos pre­ma EU kao što je ima­la Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, mo­glo bi da se de­si po­o­štra­va­nje kri­te­ri­ju­ma za član­stvo i da to bu­de znak da će Uni­ja da se „za­tva­ra u se­be”. Osta­je da sa­če­ka­mo iz­ja­ve naj­ve­ćih zva­nič­ni­ka EU i naj­ja­čih dr­ža­va čla­ni­ca, pa će­mo on­da mo­ći i mi iz Cr­ne Go­re da pret­po­sta­vlja­mo o bu­duć­no­sti pre­go­vo­ra i o to­me da li će na­ša dr­ža­va pri­je ili ka­sni­je bi­ti čla­ni­ca – is­ta­kao je Ra­du­no­vić uz na­po­me­nu da je stav DF-a da bi po­sla­ni­ci cr­no­gor­skog par­la­men­ta tre­ba­lo da ras­pra­vlja­ju o pi­ta­nju Breg­zi­ta i da­ljem pro­ce­su evrop­skih in­te­gra­ci­ja.


Le­kić: Na­sta­vi­ti in­te­gra­ci­je

Iz­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz EU po­tvr­đu­je da se i na me­đu­na­rod­nom pla­nu od­vi­ja raz­do­blje zgu­snu­tih, in­ten­ziv­nih pro­mje­na, po­ne­kad sa ne­iz­vje­snim po­sle­di­ca­ma, sma­tra li­der De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić.
– Isto­ri­ja od­no­sa iz­me­đu Evrop­ske za­jed­ni­ce i Ve­li­ke Bri­ta­ni­je pu­na je kom­pli­ko­va­nih od­no­sa, za­ple­ta i pre­o­kre­ta. Du­go je po­sta­jao ot­por ula­sku Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, u pr­vom re­du zbog ve­ta Fran­cu­ske iz pe­ri­o­da pred­sjed­ni­ka De Go­la. Tek nje­go­vim po­vla­če­njem 1969. go­di­ne, po­če­li su pre­go­vo­ri sa Lon­do­nom i po­sli­je ne­ko­li­ko go­di­na Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja je po­sta­la čla­ni­ca. Ipak, is­hod re­fe­ren­du­ma u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji ne tre­ba dra­ma­ti­zo­va­ti. Ukrat­ko, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja od­la­zi, EU osta­je. Iz­la­zak iz EU i nje­go­vu pro­ce­du­ru de­fi­ni­še član 30 Li­sa­bon­skog spo­ra­zu­ma, što go­vo­ri o pred­vi­đe­noj le­gal­no­sti tog po­stup­ka – na­veo je on.
Bi­lan­si ovog po­te­za za obje stra­ne će se, ka­ko ka­že, br­zo vi­dje­ti. Pre­ci­zi­ra da mi­sli na bi­lan­se po­li­tič­kog i eko­nom­skog ka­rak­te­ra.
– Uti­sak je da Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja ula­zi u ne­što ve­će kom­pli­ka­ci­je ne­go EU, ko­ja se ina­če na­la­zi­la pred ve­li­kim im­pe­ra­ti­vi­ma re­for­mi i re­de­fi­ni­sa­nja da­ljeg na­či­na funk­ci­o­ni­sa­nja. Iz­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, ko­ja je bi­la naj­ve­ći pri­sta­li­ca kon­fe­de­ral­nog ustroj­stva i EU kao pri­mar­no za­jed­nič­kog tr­ži­šta uz la­ba­ve od­no­se me­đu dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma, mo­že uti­ca­ti na ve­ći rast su­prot­nih ide­ja u Uni­ji – re­kao je Le­kić.
Sma­tra da mo­že do­ći do ve­ćeg uti­ca­ja onih ze­mlja ko­je da­lji na­sta­vak EU vi­de vi­še kao fe­de­ral­nu, mno­go funk­ci­o­nal­ni­ju tvo­re­vi­nu.
– Cr­na Go­ra tre­ba da na­sta­vi evrop­ske in­te­gra­ci­je kao svoj pri­ma­ran spolj­no­po­li­tič­ki za­da­tak. Pri­hva­ta­nje evrop­skih stan­dar­da kroz pro­ces in­te­gri­sa­nja u EU osta­je su­štin­sko pi­ta­nje Cr­ne Go­re. Za­to ovaj pri­o­ri­tet Cr­ne Go­re osta­je bit­na da­ter­mi­nan­ta bu­duć­no­sti na­še ze­mlje. I tu se ni­šta ne mje­nja iz­la­skom Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz EU – za­klju­čio je Le­kić.


Đu­ro­vić: Mi­sli­li smo i da će Ju­go­sla­vi­ja op­sta­ti

Ko­men­ta­ri­šu­ći od­lu­ku gra­đa­na Ve­li­ke Bri­ta­ni­je da ta ze­mlja na­pu­sti EU, biv­ša mi­ni­star­ka evrop­skih in­te­gra­ci­ja Gor­da­na Đu­ro­vić re­kla je da se si­tu­a­ci­ja kod nas ne­će mi­je­nja­ti.
– Sta­bil­no dr­ži­mo tih 60 od­sto po­dr­ške, i za­dr­ža­će­mo ih pod uslo­vom da se EU kon­so­li­du­je po­sli­je ovo­ga uda­ra. Že­lim da vje­ru­jem da EU ima sna­ge, ali zna­te, svi smo vje­ro­va­li da se Ju­go­sla­vi­ja ne­će ras­pa­sti dok se ni­je ras­pa­la. Sve je mo­gu­će. Čo­vjek tre­ba da bu­de re­a­lan i prag­ma­ti­čan, ni­je uvi­jek sve ka­ko že­li­mo. EU je ja­ka sa­mo ako je slo­žna. Sva­ka ze­mlja po­je­di­nač­no vi­še ne mo­že bi­ti na glo­bal­noj sce­ni ono što je bi­la pod pla­štom EU. Sad je ključ­no ka­ko će se Nje­mač­ka po­sta­vi­ti – ka­za­la je ona por­ta­lu CDM.